Kamera Opskura Knjiga

Velika uloga

Velika uloga je osećanje da čovek mora da skoči u kovitlac života i iz njega izvuče najveću korist za sebe. U njenom središtu je žudnja a u srcu žudnje pojedinac koji odbija da prihvati unapred određenju meru koju mu diktira društvo i njegovi novi apostoli. Iz tog sukoba rađa se drama.

Cena – 1.000,00 RSD

O delu

Veliku ulogu krasi prepoznatljiv autorski glas, snažan pripovedački ritam i ambiciozna književna koncepcija. Roman je dubinska analiza društva, ideologije, porodičnog nasleđa i ljudske potrebe da u sopstvenom životu odigramo velike uloge. Koz porodične odnose, političke okolnosti, moralne dileme i istorijske lomove autor stvara široku fresku epohe pri čemu ni jedan lik nije jednostavan niti sveden na jednu ideološku ili psihološku odrednicu.

Dragana Bečejski

O jeziku romana Velika uloga

Jezik je bogat, upečatljiv, metaforičan, sa snažnim dijalozima i ritmom koji krasi najbolja ostvarenja savremene balkanske proze.

Dragana Bečejski

Ivan Bogojević

O pisanju

Pisanje je ona vragolija duha koja će za večnost sačuvati naš delić vremena. Držim do odnegovane rečenice ali ne nudim konačne odgovore. Za mene je pisanje proces koji unapređuje postojeće i otkriva nove perspektive sa kojih posmatra stvarnost.

Kritike

Sve male sredine su nesrećne na svoj način. Takva osobenost priče, samo u dobroj književnosti na kraju prerasta u opštu, univerzalnu egzistencijalnu zebnju aktera i njihovih sudbina. Uslovljenu, tek na početku odmotavanja priče ograničenošću životnog prostora. Tek na prvi pogled suprotstavljen tome stoji velegrad sa svim svojim mogućnostima. Ipak, svaki stan u neboderu metropole nosi svoje individualne i veoma lične tragedije. Makrokosmos i mikrokosmos samo su dve vizure jedne iste ljudske situacije.

Svojim trećim romanom, Ivan Bogojević nam se predstavlja kao raskošni i osobeni pripovedač. Jedno je konstatovati da se univerzalnost pripovedačkog umeća – kada su u pitanju kategorije literalnih karaktera, zapleta i tematskog okvira – kod pisca opredmećuju upravo kroz priču o lokalnom miljeu, nešto sasvim drugo je u tome i uspeti.

Pred čitaocima je originalna i na neobičan način skrojena priča kroz koju nas pripovedač vodi na maestralan način, stvarajući od sudbine ljudi u maloj sredini
ogledalo u kome će se svaki čitalac, bez obzira iz koje lične perspektive čita „Veliku ulogu“ prepoznati.

Miomir Petrović, pisac

Velika uloga se već na prvim stranicama izdvaja izuzetno prepoznatljivim autorskim glasom, snažnim pripovedačkim ritmom i ambicioznom književnom koncepcijom. Reč je o romanu koji ne pokušavada bude puka hronika jednog vremena, već dubinska analiza društva, ideologije, porodičnog nasleđa i ljudske potrebe da u sopstvenom životu odigramo „velike uloge“. Upravo ta idejna ambicija čini roman veoma zanimljivim.

Posebno je impresivan način na koji autor gradi pripovedača. Njegov glas je istovremeno grub, duhovit, samoironičan i filosofski promišljen, pa roman ne funkcioniše samo kao priča o odrastanju i kriminalu devedesetih godina, već i kao ispovest čoveka koji pokušava da razume sopstveni život, vreme u kojem je odrastao i ljude koji su ga oblikovali. Takva perspektiva daje delu slojevitost i autentičnost koji čitalac prepoznaje več od privih poglavlja.

Jedna od najvećih vrednosti romana jeste njegova sposobnost da kroz sudbine pojedinaca prikaže raspad jednog društvenog sistema. Kroz porodične odnose, političke okolnosti, moralne dileme i istorijske lomove autor uspeva da stvori široku fresku epohe, pri čemu ni jedan lik nije potpuno jednostavan niti sveden na jednu ideološku ili psihološku odrednicu. Upravo ta višedimenzijalnost likova daje romanu književnu težinu.

Stil Ivana Bogojevića karakterišu bogat jezik, upečatljive metafore, snažni dijalozi i ritam koji podseća na najbolje primere savremene balkanske proze. Oseća se da je rukopis nastao sa jasnom autorskom vizijom i da iza njega stoji pisac koji književnost doživljava kao prostor ozbiljnog promišljanja čoveka i društva.

Dragana Bečejski, Nova Nova Poetika

Velika uloga Ivana Bogojevića jeste hronika jednog grada, jedne porodice i nekoliko pokolenja koja su sopstvene živote proživela kao loše režirane predstave. Njen pripovedač Gvozden odrasta u Šarengradu, prostoru u kojem se politički režimi menjaju brže od ljudskih navika, dok nasilje, strah, korupcija, žudnja za ugledom i
potreba za pripadanjem prelaze sa očeva na sinove. Već na početku romana formulisana je pokretačka sila tog sveta: „Naša stubišta kužno su zaudarala ali ambicija da u životu odigramo Velike uloge vodila nas je napred.“

Ta ambicija ne vodi junake ka ostvarenju, već ka samozavaravanju. Oni ne žive u skladu sa vlastitim mogućnostima, prirodom i istorijskim okolnostima, nego se neprestano zamišljaju u ulogama heroja, revolucionara, zavodnika, proroka, kriminalaca, intelektualaca i gospodara tuđih sudbina. Naslovna sintagma zato nema jedno značenje.

Velika uloga je san o prevazilaženju beznačajnosti, ali i maska iza koje se skrivaju strah, stid, osećanje niže vrednosti i nemoć pred istorijom. Gvozden tu potrebu najpre naziva žudnjom: „Zbog žudnje smo, dame i gospodo, odlučili da sebi a ne drugima budemo heroji.“ Međutim, junaci romana uglavnom ne uspevaju da postanu heroji ni sebi ni drugima. Njihova žudnja nema jasan predmet. Oni žele novac, ugled, žene, vlast, osvetu, priznanje i mesto u kolektivnom pamćenju, ali iza svakog ostvarenog cilja pojavljuje se nova praznina. Velika uloga zato stalno izmiče onome ko veruje da ju je osvojio.

Gvozden je pripovedač izrazite samosvesti, ali njegova samosvest ne znači da je pouzdan. On ume da analizira sebe, druge i vreme u kojem je živeo, dok istovremeno gradi vlastiti mit. Predstavlja se kao prestupnik, ljubavnik, čitalac, borac, žrtva, svedok i čovek koji je „pio direktno sa vrela života, iz velike čaše iskustva“. Njegova sklonost ka preuveličavanju ne poništava istinitost ispovesti. Ona otkriva način na koji čovek od nepovezanih poraza pokušava da napravi smislenu biografiju.

Gvozdenov govor oscilira između uličnog žargona, vulgarnosti, filozofskih razmatranja, istorijskih digresija i gotovo lirskih slika. Ta mešavina registara čini
njegov glas prepoznatljivim. On može u jednom trenutku da govori kao šarengradski mangup, a već u sledećem da razmatra odnos istine, slobode, morala i istorijskog pamćenja. Upravo iz tog sudara visokog i niskog nastaje veliki deo humora, ali i tragike romana.

Vladimir Tomašević

Intervjui

„Pančevačko Popodne” – TV Pančevo

„Razgovori sa piscima” – IBN Studio

Poručite

Troškovi slanja nisu uračunati u cenu.
Obračunavaju se po trenutnom cenovniku PostExpress ili D Express kurirske službe.