O delu
Na Istoku sve je vec zapadno. To je vec sada istočni Zapad, odnosno istočna verzija Zapada. Ovu su poslednje decenije Istoka u kulturno-običajnom smislu.
A zašto je to tako? Zašto je Istok tako duboko impresioniran Zapadom? Zašto ga tako opsesivno oponaša? Verujte, sasvim trivijalna stvar je po sredi, zapadna arogancija.
Arogantnost zapadne kulture je ono što tako duboko impresionira Istok. Na Zapadu, kultura je nastajala i razvijala se po meri čoveka.
Njeni dometi su izvanredni, ali ju je stvarao genijalni čovek za običnog čoveka, ne za Boga. I kada je cilj umetnosti bio u službi katoličke propagande, ta dela su se obraćala običnom čoveku, kolebljivcu i verniku.
Vremenom, kolebljivac je oplemenjen i postao je gradjanin, a to je valjda i bio cilj. Nasuprot zapadnoj, istočnu kulturnu tradiciju inspirisalo je onostrano.
Ona se razvijala da zadovolji Boga, ne čoveka. Otud njen heroizam koji nikada nije bio moguć na Zapadu. To je kultura koja priznaje i slavi samo Boga, čak i onda kada je ateistička, njena potreba za božanskim je toliko snažna da je u stanju da smrtniku da atribute božanstva samo da bi imala kome da se klanja.
Sa druge strane, dobar deo svog heroizma Istok duguje Zapadu. Da nije bilo bestijalnosti Zapada, njegove odnegovane arogancije, njegovog genetskog kainizma, ne bi bilo ni istočnog heroizma.
O pisanju
Pisanje je ona vragolija duha koja će za večnost sačuvati naš delić vremena. Držim do odnegovane rečenice ali ne nudim konačne odgovore. Za mene je pisanje proces koji unapređuje postojeće i otkriva nove perspektive sa kojih posmatra stvarnost.
Recenzije
