O delu
Ovde ljudi mladost provode u nezadovoljstvu, srednje doba u očaju i frustraciji, a starost u tuposti i ravnodušnosti.
Od sada će svi život provoditi u tuposti – ali veseloj! Svet će biti šaren i bajkovit, kao iz slikovnice, a ljudske emocije poznavaće samo najprimitivnije oblike.
Sve se ovo radi, ako mene pitate, da bi se legitimizovalo pokvarenjaštvo, da bi se licemerje uzdiglo na stepen vrline, a oni koji se bune – odstranili iz društva! Živećemo opet u svetu koji zna samo za ordenje i zastave, za parade i procesije, samo za orgije i blud!
O Autoru
Često me pitaju šta je za mene pisanje
Odgovaram da je pisanje ona vragolija duha koja će za večnost sačuvati naš delić vremena i da samo diletanti pišu jezikom kojim govore svaki dan.
Držim do odnegovane rečenice, jer ona najuspešnije razobličava stvarnost u kojoj tako veselo živimo.
Pošto „sve što svetli – svetli milošću sunca” i kako se u literaturi ništa ne podrazumeva već se sve mora izreći, odvešću Vas, ako mi dopustite, na mesto koje će Vam uliti snagu da sami stvarate moral i zakone, imajući uvek na umu mudrost predaka i neprekidno žudeći za poštovanjem potomaka.
Recenzije
Ako su religija, moral, etika i pisani zakoni oduvek bili čovekovi oslonci, koji su u svakom novom vremenu iznova vrednovani, onda se sa pravom možemo pitati šta je sa tim osloncima danas kada su oni zasenjeni našom potrebom za hedonizmom bez pokrića. Ovaj roman nudi neke od mogućih odgovora na to pitanje.
Privilegiju da među prvima pročitam ovan roman iskoristio sam, čvrsto verujem, na najbolji mogući način: pročitao sam ga dva puta. Ovaj roman je stilski veoma snažan, vešto napisan sa tempom koji u čitaocu pobuđuje želju za još kojom stanicom. Veoma se lako i lepo čita, samo ne bez posledica.
O jeziku romana „Kamera opskura”
Zapažanja o autorovom izboru reči – kakve su bile kada sam delo primila na prvo čitanje – iznosim kao lektor romana „Kamera opskura”.
Vrt.
To je bio moj prvi utisak.
Živi vrt – sa mnogim rečima negovanim da rastu i mirišu, ili da stameno stoje, ili da trnjem odbrane vredno, ili da dugo čekanim plodom zaslade duh.
Vrt sa ličnim pečatom.
Preciznost u tkanju narativa omogućavala mi je, najčešće, da sa tihim radovanjem zastanem u čitanju – da upijem sliku ili da razmislim.
Zahvalna sam što je moje čitalačko biće imalo priliku da zapleše sa ovim romanom.
Intervjui
„Pančevačko Popodne” – TV Pančevo
„Razgovori sa piscima” – IBN Studio
